Празник Светог мученика Ђорђа Славонског, слава Параклиса у Славонском Броду, и Светог свештеномученика Јоаникија Црногорског, торжествено су прослављени у сриједу 17. јуна. Његово Преосвештенство Владика пакрачко-славонски господин Јован у присуству клира наше Епархије овим поводом служио је свету Литургију у Броду.
Преосвештеном Владици саслуживали су: протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, парох пакрачки, протонамјесник Драган Гаћеша, парох слатински, јеромонах Димитрије, настојатељ манастира Пакра, јереј Јовица Гачић, парох вировитички, јереј Огњен Тенџерић, парох у Новој Градишци, и протођакон Милан Томашевић.
Вјерни народ парохије у Славонском Броду молитвено се окупио и овом приликом да са својим архипастиром прослави крсну славу и свог патрона. Након прочитаних одјељака из Светог Писма, Преосвештени Владика се вјернима обратио пригодном бесједом честитајући им славу и говорећи о животима и дјелима ова два Божија угодника, свештеномученика, који су били прогоњени и животе своје положили свједочећи вјеру православну.
Након причешћа светим Даровима коме је приступило много присутних, Владика је са свештенством и домаћином славе пресјекао славски колач и освештао славско жито.
Послије свете Литургије уприличено је послужење у парохијској сали, гдје су вјерни са својим Владиком провели још неко вријеме у угодном разговору.
Свети свештеномученик Ђорђе рођен је 6. фебруара 1911. године у Пакрацу. Нижу гимназију завршио је у Новој Градишки, а богословију у Сарајеву. Рукоположен је 25. маја 1934. године у Пакрацу. Службовао је у парохијама у Мајару и Болмачама, одакле је 1940. године премјештен у Нашице гдје га је затекао Други свјетски рат. Његово страдање забиљежено је у дјелу Виктора Новака „Магнум кримен“ (Загреб 1948, стр. 641–642):
„Ноћу 17. јуна 1941. године упао је у стан свештеника Богића Феликс Лахнер, млекар из Нашица, са још двојицом усташа и позвао га да одмах пође са њима на саслушање. Богић се покорио тој наредби и ушао у кола која су чекала пред његовим станом и одмах кренула у правцу поља. Тако је довезен до једног пашњака изван Нашица, код капеле светог Мартина, где је и убијен, пошто је претходно стављен на велике муке. Усташе су га везале за једно дрво и резале му и секле уши, нос, језик и браду са кожом. После овога ископали су му очи, псујући га најпогрднијим изразима. Напокон му је један усташа распорио груди и трбух и извадивши црева замотао их око врата. Тада је тек свештеник Богић потпуно клонуо, те су усташе пресекле конопац којим је био везан за дрво и он је пао на земљу, где су га најзад дотукли из пушака. За мученичко страдање главни кривац је римокатолички свештеник из Нашица Сидоније Шолц. Један од сведока је изјавио: „Он (фра Шолц) је на најзверскији начин дао убити нашег мјесног пароха Ђорђа Богића. Извели су га из стана у пола ноћи и искасапили га…“ Тело свештеника Ђорђа остало је на том месту целу ноћ и сутра до поподне. Око 16 часова наређено је Циганима да га одвезу у колонију Брезик и сахране на гробљу.“
На редовном засиједању Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве 1998. године, протојереј Ђорђе Богић, парох из Нашица, проглашен је за свештеномученика и унијет као свети у Именослов Српске Цркве.