Манастир Ораховица

Најстарији писани извори о овом духовном и културном седишту Срба Славоније потичу из краја XVI века. У давнини, он се још назива и Ремета.

Манастирска црква Светог Николе подигнута је измећу 1592. и 1594. године. То је зидана грађевина која прати традиције моравске градитељске школе. Сасвим је извесно да је подигнута на месту старије и скромније цркве брвнаре.

Од подизања цркве до данас промењена су три иконостаса. О најстаријем нема много података. Други је сликао зограф Саватије Крабулећ 1697. године, а трећи 1869. године Павле Симић. Живописом цркве доминира Лоза Немањића што нам указује на тежњу славонских Срба за очувањем своје средњевековне традиције и на овим просторима.

Низ векова овај манастир је и значајан преписивачки центар. Списи су преписивани, повезивани и украшавани. Овде посебно треба истаћи калиграфа Матеја (1594. године преписао Паренесис Светог Јефрема Сирина), старца Спиридона те монахе Дионисија и Теофила и попа Стефана. О богатству манастирске библиотеке сведочи и инвентар из 1758. године у коме стоји да манастирска књигохранилница има 32 српске књиге; 25 рукописа и 7 из старих српских штампарија те 52 руске штампане књиге.

Током своје историје манастир је делио судбину свога народа на овим просторима. Тако је имао и периоде процвата (средином XVIII века овде је прави расадник монаштва. У манастиру је десетине монаха и искушеника, само јеромонаха 50 и 12 ђакона), али још чешће периоде пустошења и паљења.

Посебно је било тешко по повлачењу Турака из Славоније који иза себе остављају згаришта. Ипак, већ 1696. године залагањем калуђера манастира Липље и Ступље из Босне поново оживљава. Манастир је пострадао и за вријеме Другог светског рата.

У манастиру данас нема монаштва, а његова обнова је у току.

 

Манастир Јасеновац

Дошавши у Епархију славонску маја 1999. године, Његово Преосвештенство Епископ Сава је затекао спаљен епархијски двор и катедралну цркву у Пакрацу.

Узимајући у обзир велики значај и светињу коју за Српски народ представља Јасеновац, о Празнику Ваведења Пресвете Богородице 2000. године, Епископ Сава је комплекс парохијске цркве прогласио Манастиром у коме се налази привремено седиште Епархије славонске.

Године 2003. започета је и обнова парохијске куће, данашњег манастирског конака, као и уређење помоћних зграда.

Црква Рођења Светог Јована Крститеља је подигнута и освећена 1984. године.

 

Манастир Пакра

Манастир се налази између Пакраца и Дарувара, уз истоимену реку која протиче поред Манастира, у брдско – планинском делу Славоније названом Забрђе.

Ове крајеве српско становништво насељава већ у XV веку, а нарочито у XVI, после пада Славоније под Турке. У историјским изворима се још назива и Нова Пустиња.

Најстарије свједочанство о његовом постојању је из 1556. године. За време турске власти у Славонији је запустео, а обновио га је 1697. године Митрополит моравски Григорије са својим монасима из Милешеве. У историји је забележен одлазак Теодора Милешевца 1717. године у Русију ради милостиње, где добија доста дарова, највише књига и црквених драгоцености у вредности од 100 рубаља.

Вредно монаштво је убрзо увећало манастирску економију (половином XIX века посед Манастира је био већи од 100 јутара) те почело обнову запустелог Манастира Света Ана. Између 1759. и 1763. године подигнута је капела Светог Николе на манастирском гробљу.

Данашња зидана црква Ваведења Пресвете Богородице је грађена од 1761. до 1765. године. 1769. године је дограђен звоник, а потом је урађен иконостас, један од најлепших у Епархији који се приписује новосадском сликару Василију Остојићу.

Ризницу Манастира је красила веома богата библиотека. Драгоцености су често доношене из других Манастира Српске цркве, нпр. из Милешеве плаштаница из 1567. године, рукописне књиге из Равне Реке и Гомионице.

Манастир је често страдао од временских непогода, али је и пустошен у време Првог, односно Другог светског рата након којих никада није у потпуности обновљен.

 

Манастир Свете Ане

Манастир Свете Ане се налази у близини Дарувара. Манастирска црква је подигута 1412. године у изразито готском стилу. Ктитор је Бенедикт Нелепић и подигнута је за монашки ред Павлина.

Када су они напустили Манастир, на рушевине долази патријарх Арсеније Чарнојевић, а пакрански монаси (предвођени игуманом Нићифором Јовановићем) 1730. године обнављају запустели Манастир. Када су цркву уредили они су по дозволи грофа Локателија, комаданта Славоније 1731. године уселили.

године одлуку грофа Локателија је потврдио и Дворски ратни савијет. Међутим, и касније су следели спорови, како са Павлинима тако и са даруварском властелом Јанковић.

године је коначно добијен судски спор са Јанковићима и Манастиру је враћено све што је одузето те даровано још 828 јутара шуме.

године обновљена је манастирска црква, а 1906. године уграђен нови иконостас.

Данас у манастиру нема житеља.